Članak razvija kritičku analizu načina na koje su identitet, kolektivno sećanje i transgeneracijska trauma strukturno spregnuti u postkonfliktnim društvima Zapadnog Balkana, sa posebnim fokusom na Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Hrvatsku i Kosovo. Istraživanje primenjuje mešoviti kritičko-analitički pristup koji integriše strukturiranu sintezu recenzirane literature objavljene u periodu 2015-2023, komparativnu dokumentarnu analizu institucionalnih pokazatelja postkonfliktnog upravljanja sećanjem — uključujući zakonske memorijske režime, dugoročna istraživanja psihičke distres-traume preživelih, te studije slučaja komemorativnih praksi vezanih za Srebrenicu, Prijedor, Vukovar i Kosovo — i konceptualnu dekompoziciju postojećih analitičkih okvira u memory studies, transitional justice studies i postkonfliktnoj sociologiji. Centralni nalaz jeste da identitet, sećanje i kolektivna trauma u postkonfliktnim društvima regiona ne deluju kao paralelne, već kao rekurzivno spregnute dimenzije postkonfliktne reprodukcije, i da nijedna dimenzija ne može biti analitički ili politički razrešena u izolaciji od preostale dve. Empirijski obrazac dokumentovan u institucionalnim pokazateljima i u sintetizovanoj literaturi otkriva da postkonfliktne reformske inicijative — od međunarodno nametnutih zakona o sećanju do domaćih politika tranzicione pravde — sistemski podbacuju upravo zato što ciljaju jednu dimenziju ostavljajući druge dve nepromenjenim, što vodi kompenzatornom intenziviranju neizmenjenih dimenzija. Originalan doprinos rada jeste uvođenje analitičkog okvira trijade postkonfliktne reprodukcije, koji rastavlja postkonfliktnu dinamiku regiona na tri spregnute komponente — etnopolitičko sećanje, identitetsku konsolidaciju i transgeneracijsku traumu — i specifikuje povratne sprege kojima svaka komponenta intenzivira preostale dve. Rad zaključuje implikacijama za politike pomirenja u Zapadnom Balkanu, argumentujući da suštinsko pomirenje zahteva istovremenu intervenciju na sve tri komponente trijade, a ne uzastopne ili izolovane reforme. Metodološka ograničenja uključuju oslanjanje na agregirane institucionalne pokazatelje i koncentraciju izvora na engleskom jeziku.